Ivan Gundulić, Osman

 Osman je istorijsko-romantični ep koji je Gundulić napisao pod uticajem ideja katoličke reakcije (18. vek) o prolaznosti i ništavilu ljudskog života u odnosu na večnu, zagrobni život.

 Istorijsko-rodoljubivu osnovicu čini događaj iz savremene istorije slovenskih naroda. To je bitka kod Hoćima (1621) u kojoj je poljski kraljević Vladislav pobedio mladog, slavoljubivog turskog sultana Osmana, koji ubrzo posle poraza biva ubijen u Carigradu.

 Uz glavni tok epa vezane su mnoge romantično-viteške epizode, od kojih je jedna od najlepših (otmica Sunčanice) uzeta iz srpske nacionalne prošlosti, koja je u spevu idealizovana i poetizovana. Delo se sastoji od 20 pevanja, ali 14. i 15. pevanje nisu sačuvani. Kasnije, u 19. veku ispevao ih je Ivan Mažuranić.

Frančesko Petrarka, Kanconijer

 Kanconijer, zbirka pesama Frančeska Petrarke, ispevana je na narodnom italijanskom jeziku, nadahnuta pesnikovom platonskom ljubavlju prema gospi Lauri. Podeljena je na dva dela: pesme za života gospe Laure i pesme posle njene smrti.

 Petrarka je Kanconijerom raskinuo sa srednjovekovnim razmatranjem moralnih, filozofskih i religijskih motiva. Okretanjem ljubavnoj poeziji stvorio je novu, humanističku poeziju, koju će podržavati ne samo njegovi savremenici nego i pesnici kasnijih epoha, sve do romantizma.

 Podražavanjem Petrarkine poezije stvorena je petrarkistička pesnička škola. Najčešće je podražavan sonet 61, u kome pesnik blagosilja trenutak kad je prvi put ugledao Lauru.

Marko Kraljević - interpretacija pesama

 Pesme svojom tematikom upotpunjuje epsko-tradicionalni lik Marka, osvetljajavajući osobenost i samosvojnost njegovog odnosa prema Turcima i sultanu.

 Marko ne poštuje turske propise o ponašanju kako turska vera nalaže, jer joj ne pripada, a snagom čuva svoju ličnu slobodu ponašanja.

 Strah Turaka pred Markom dat je u podsmešljivom tonu. Efekat umetničkog ostvaruje se kontrastom između Marka i cara vodi se psihološki "rat".