Marko Kraljević - interpretacija pesama

 Pesme svojom tematikom upotpunjuje epsko-tradicionalni lik Marka, osvetljajavajući osobenost i samosvojnost njegovog odnosa prema Turcima i sultanu.

 Marko ne poštuje turske propise o ponašanju kako turska vera nalaže, jer joj ne pripada, a snagom čuva svoju ličnu slobodu ponašanja.

 Strah Turaka pred Markom dat je u podsmešljivom tonu. Efekat umetničkog ostvaruje se kontrastom između Marka i cara vodi se psihološki "rat".

Kneževa večera

 S knezom Lazarom, Vuk Branković postao je jedan od najmoćnijih srpskih feudalaca i vladara. Posle Kosovske bitke Brankovići su postali turski vazali. Oni su ostali u živom sećanju usmene tradicije. Veoma rasprostranjena i više vekova održana narodna tradicija vezuje Vuka za kosovsku izdaju, što predstavlja središnju temu njegove epske biografije.

 Motiv izdaje na Kosovu tek je u 19. veku opovrgnut kao istorijska istina i svrstan u legendu.

 U ovoj narodnoj pesmi obrađuje se motiv o izdajstvu i izdaji. Na osnovu rasporeda za sofrom prepoznaje se položaj među feudalnom gospodom gde se nalaze Vuk Branković ali i Miloš Obilić.

Sveti Sava - prvi srpski prosvetitelj

 Sveti Sava (1175-1235), u stvari Rastko, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kao mladić dobio je na upravu humsku oblast, ali je sa 17 godina, kako kažu žitija i legende, pobegao na Svetu Goru, gde se u ruskom manastiru Pantelejmonu zamonašio i dobio ime Sava.

 Ostao je tu nekoliko godina a potom je prešao u grčki manastir Vatoped, gde mu se iz Studenice, već kao monah, Simeon, pridružio otac Nemanja.

 Nemanja je brzo umro, oko 1200. godine, a njegov sin Sava prelazi u Kareju, središte Svete Gore i tu sebi podiže isposnicu, u kojoj kao pustinjak provodi kratko vreme. Potom odlazi u Srbiju. U Studeničkoj crkvi je kao arhimandrit, odnosno iguman desetak godina. kad je njegov brat Stefan postao kralj, 1217. godine, Sava se vratio na Svetu Goru, a 1219. otišao je u Nikeju vaseljenskom patrijarhu, koji ga je rukopoložio za prvog srpskog arhiepiskopa.

 Središte arhiepiskopije je u Žiči. Arhiepiskop Sava počinje da radi na sređivanju prve autokefalne (samostalne) srpske crkve.