Lirska pesma

 Lirska pesma je najčistiji oblik lirike. Imajući u vidu da se lirska pesma neguje i u starijoj (usmenoj) i u mlađoj umetničkoj (pisanoj) književnosti, treba istaći neke posebnosti i razlike između njih.

 Pisana poezija je složenija, menja svoje forme oblikovanja i izražavanja u zavisnosti od pripadnosti određenom stilskom književnom smeru (simbolizmu, ekspresionizmu, nadrealizmu, modernoj lirici).

 Usmena lirska pesma ima, nasuprot pisanoj, utvrđene, stalne oblike pesničkih slika i pesničkog izraza, što, pet, dovodi do brojnih varijanata iste pesme. Odlike usmene narodne lirike, koje je odvajaju od uvek nove i tragalačke pisane (umetničke) lirske pesme jesu stabilnost, tradicionalna trajnost, utvrđenost oblika i izraza (npr. stalni epiteti).

Epska pesma

 Epska (junačka) pesma pripoveda neki značajan događaj, junačko delo, podvig koji se tako čuva od zaborava i slavi ono koji ga je učinio.

 Pripovedač (narator) u epskoj pesmi priča o nekom događaju koji se desio u prošlosti, koji je završen i time nepromenljiv. Pripovedač je van događaja. On sa izvesne distance posmatra, razmišlja i opisuje život koji se u jednom odsečku vremena odvijao i završio. On se interesuje za svaku pojedinost i ne žuri ka završetku, radnju često zaustavlja refleksijama, ponavljanjima stihova i slika, epizodama. Svi ti delovi imaju vrednost i u okviru celine i kao samostalne jedinice.

Narodna pripovetka

 Narodna književnost je naziv za sva ostvarenja naše usmene književnosti, opšte prihvaćen u drugoj polovinin19. v. u nauci i u školi; nastao prema Vukovom nazivu narodne pesme, narodne pripovetke, poslovice, zagonetke: sam Vuk ih nikad nije objedinio nazivom narodna književnost.
 U novije vreme oseća se kao književnoistorijski termin, uz koji se javlja i usmena književnost.

 Pripovetka je obuhvatna prozna kategorija narodnog stvaralaštva s razvijenom fabulom. Prenosi se usmenim putem, nekad i posredništvom pisane književnosti.
 Sistematsko sakupljanje i proučavanje pripovetke kod Srba počinje od Vuka Karadžića (1821. i 1853 - predgovor zbirkama).
 Vukova podela na pripovetke ženske (fantastične) i muške (realističke) dopunjena je klasifikacijom na podvrste.

 Među fantastične ubrajaju se:
-bajke
-legendarne priče i, uslovno
-priče o životinjama i
-basne

 Među realistične ubrajaju se:
-novele
-šaljive priče i
-anegdote.